Platonova Idealna država 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Matematički Fakultet

Platonova biografija
Platon se rodio 428 godine pre nove ere, godinu dana posle Periklove smrti. Pravo ime mu je bilo Aristokle i potomak je Aristona and Periktione. Njegova porodica, sa obe strane, je jedna od nauvaženijih antičkih plemićkih porodica. Osnovne pojmove o životu, ljudima, odnosima među ljudima i državama, o pravima i dužnostima građana, o filosofiji, moralu i svemu drugom što je ušlo u bogatu riznicu njegovih saznanja stekao je na tlu Atine. U njegovoj ranoj mladosti primetio je da su se Atinske mase, slušajući veličanstvene planove ambicioznih političara, uključile u besmislena osvajanja, koja su dovela do potpunog poraza u Peleponeskom ratu. Njegove rane ambicije - kao i kod većine mladih ljudi iz njegove generacije - su bile političke.
Kao mlad čovek Platon je postao vatren obožavalac Sokrata. Suprotno od njegovog učitelja, koji je uvek brinuo o položaju individue, on je verovao u bitnost političkih institucija. Posle pada oligarhije, nadao se boljoj situaciji od obnovljene demokratije. Međutim shvatio je da nema mesta za savesnog čoveka u Atinskoj politici (Možda su ga upravo takvi, lični razlozi, podstakli na pisanje Države). Otkrio je - po njegovim rečima - da je i najgora demokratija bolja od bilo kog drugog režima. Kada je oligarhija zbačena i obnovljena demokratija, 399-te, prihvaćen je novi zakon - u stvari, neka vrsta ustava koji sadrži mere zaštite od brzopletih političkih odluka. Platon se nadao da je pogubljenje Sokrata nesrećan incident pre nego logična posledica novog režima. Nekoliko godina kasnije, kada se demagogija vratila, bio je ″očajan i nateran da kaže da stvari neće biti bolje u politici dok filosofi ne postanu vladari ili vladari filosofi″. Kada je 399-te godine demokratija osudila Sokrata na smrt, Platon i drugi Sokratovi sledbenici su prebegli na Megaru sa Euklidom, osnivačem Megarske škole filosofije. Priča se da je sledećih nekoliko godina proveo u putovanjima po južnoj Italiji, sa ciljem da proučava političke uslove tamo. Govorilo se i o njegovim putovanjima po Egiptu i susretima sa egipatskim sveštenicima, koji su poznati kao čuvari najstarije mudrosti.
Akademija
Po njegovom povratku u Atinu, negde oko 387 godine, Platon je osnovao Akademiju, kao institut za obrazovanje filosofa. Interesi Akademije nisu bili vezani samo za filosofiju u uskom smislu već su bili prošireni i na nauku. Postoje dokazi da je Platon podsticao istraživanje u različitim oblastima matematike. Sve najvažnije radove u matematici u 4-tom veku su uradili Platonovi prijatelji ili učenici.
Cela grupa konveksno pravilnih poliedra duguje svoja popularna imena Platonu, koje je u njegovom dijalogu Timaj povezao sa četri osnovna elementa – vatra, vazduh, voda, i zemlja – za koje je on mislio da čine sve stvari kroz njihove kombinacije. Platon je tetraedru, sa njegovim oštrim vrhovima i ivicama, dodelio element vatre. Heksaedru, sa njegovom kvadratnom pravilnosti, dodelio je zemlju a oktaedru i ikosaedru, poliedrima sastavljenim od trouglova, vazduh i vodu. Zadnji konveksno pravilni poliedar, dodekaedar (12 petouglova), Platon je dodelio nebesima sa svojih 12 sazvežđa. Zbog Platonovog sistematskog razvoja teorije univerzuma zasnovanog na pet konveksno pravilnih poliedra oni postali su poznati kao Platonovi oblici.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]